timar

Mira otros diccionarios:

• Timar — Timar: Land granted by the Ottoman Sultans between the fourteenth and sixteenth centuries, with an annual value of less than 20 000 akces. The revenues produced on this land acted as compensation for military service. A Timar holder was known as… …   Wikipedia

• timar — ● timar nom masculin (mot turc) Dans l Empire ottoman, fief militaire d importance secondaire. ⇒TIMAR, subst. masc. HIST. TURQUE. Fief militaire d importance secondaire dans l empire ottoman, accordé par un grand seigneur à un vassal à condition… …   Encyclopédie Universelle

• Timár — Administration …   Wikipédia en Français

• timar — tìmār m <G timára> DEFINICIJA 1. pov. posjed dobiven kao nadarbina vezana uz osobu i zasluge u Osmanskom Carstvu; u načelu se nije mogao naslijediti 2. reg. a. njegovanje, čišćenje i uredno hranjenje konja b. nastojanje oko čega; briga,… …   Hrvatski jezični portal

• Timar — Timar, vor Zeiten ein größeres od. kleineres Lehen, das der Sultan in einem eroberten Lande einem Türken gab, wofür dieser zu Pferde in den Krieg ziehen mußte; der Sohn eines solchen Belehnten (Timarli) war nicht unmittelbarer Erbe, sondern mußte …   Herders Conversations-Lexikon

• tìmār — m 〈G timára〉 1. {{001f}}pov. posjed dobiven kao nadarbina vezana uz osobu i zasluge u Osmanskom Carstvu; u načelu se nije mogao naslijediti 2. {{001f}}reg. a. {{001f}}njegovanje, čišćenje i uredno hranjenje konja b. {{001f}}nastojanje oko čega;… …   Veliki rječnik hrvatskoga jezika

• timar — verbo transitivo 1. Quitar (una persona) [una cosa] a [otra persona] con engaño: Me han timado la cartera en el mercado. 2. Engañar ( …   Diccionario Salamanca de la Lengua Española

• timar — 1. tr. Quitar o hurtar con engaño. 2. Engañar a alguien con promesas o esperanzas. 3. prnl. coloq. Dicho de los enamorados: Entenderse con la mirada, hacerse guiños …   Diccionario de la lengua española

• Tímar — No debe confundirse con Güímar (Santa Cruz de Tenerife). Tímar …   Wikipedia Español

• timar — TIMÁR1, timari, s.m. (reg.) Tăbăcar. – Din magh. timár. Trimis de ana zecheru, 13.09.2007. Sursa: DEX 98  TIMÁR2, timaruri, s.n. (Mai ales la pl.) Denumire dată, în evul mediu, în Imperiul Otoman, loturilor de pământ conferite, temporar,… …   Dicționar Român